Danas

Danas praznujem,

danas sam dolazim

po zaboravljeno proleće.

Nek uzleti sa talasima

koji ruše planete,

nek se zanosno moli

za oprost zbog ove štete,

jer je svet u rukama

nosilo dete,

koje je procvetalo sa prolećem.

I sad to devojačko leto,

skače sa litice,

za spas ove planete,

u stene i talase,

da bi u sebi ubila dete.

Zato molim proleće,

da ne poleće,

jer ne želimo da padne,

da pati,

nego da shvati,

da kad jednom poleti,

neće nikad stati.