Žrtvovanje

Pišem prazne reči i

punim ih mirisima divljih ruža

vrištim ti u facu

sve neizgovoreno

opet me ne čuješ

glasnim grohotom

se smejem

začuđeno i glupo

ponovo postavljaš

isto

besmisleno pitanje

vrelina me opija i

opet te mrzim

gledam u crvenu tačku

tvog vrata i

nehotice

iskrivi mi se

kut usne

podmuklo si ga uhvatio

i narastao kao testo

u kom je i previše kvasca

znam da sam Kriva

do kad ću daltonistu

bojiti rajskim svilenim bojama

do kad ću ti dopuštati

da budeš

u svakom tonu

svakom bljesku

svakoj kapi kiše

koja se sliva niz moj potiljak

kad ću te izvući

iz svoje utrobe i konačno

poroditi

Sine zaboravljeni

pusti me da

budem dobra

Majka