Bolanjo: Prdežem filovani ćurani

Roberto Bolanjo — Sabrana poezija

LATINOAMERIČKA POEZIJA

Nešto užasno, gospodo. Praznina i strahota. Pejzaž mrava U praznini. Ali naposletku, korisnih. Pročitajmo i razmotrimo njihove dnevne tlapnje: Eto pesnika Meksika i Argentine, peru i Kolumbije, Čilea, Brazila i Bolivije – Zaokupljenih svojim zonama uticaja, Na ivici rata (neprestano), gotovih da brane Svoje utvrde od nasrtaja ništavila Ili od mladih. Spremnih na pakti­ranje, ignorisanje, Na posezanje za nasiljem (verbalnim), na uklanjanje neprijatnih elemenata iz antologija: Štiće starih kukavica.

Delatnosti što verni odraz nam je kontinenta. Siromašni i slabi, naši su pesnici Koji najbolje ispoljavaju rečene kapacitete. Siromašni i slabi, ni Evropljani Ni Severnoamerikanci, Patetično ponosni i patetično učeni (Mada bi nam korisnije bilo da naučimo matematiku ili mehaniku, Korisnije bi nam bilo orati i sejati! Korisnije bi nam bilo Kurvati se!), Prdežem filovani ćurani spremni da besede o smrti Na svakom univerzitetu, na svakom šanku. Takvi smo, sujetni i žaljenja vredni, Poput Latinske Amerike, striktno hijerarhijski, svi Postrojeni, svi sa svojim sabranim delima I kursom engleskog ili francuskog.

Stojimo u redu na kapiji Nepoznatog: Neke Nagrade ili šuta U naše betonske guzice.

Epilog: I jedan dva i tri, srce moje spi, i četir’ pet i šest, čeka blagovest, i sedam osam devet, pljusak nam potopi krevet…