Прикради се тихо

Фото:Љиља

Хајде вечерас , да заборавимо све, нека то не будемо ми, већ двоје других,што у топлом загрљају своје постеље испраћају дан у сатима дугим.

Прикради се тихо, к’о некад давно, док сам твоје руке жељно чекала, да ми топлим загрљајем угреју тело, док се у теби не бих истопила.

И немој чекати, јер нећу ни ја, нек нестрпљење душе нам спали, да се вратимо у оно доба кад волесмо се, а били смо мали.

И нек нас тако,у постељи мекој, пробуди сунце што се зором јави, оваква љубав најлепша је игра и не може никад да се заборави.

А кад роса засија по трави, ти полако и тихо гази, да, к’о некад, непримећен прођеш по оној скривеној стази.

Неке љубави су попут скривених стаза, тихе, неприметне, а вечне.