MANIFEST DEGENERISANE UMETNOSTI

Preuzimamo natrag našu degradaciju kao znak časti!

1. Jedno je sigurno — milioni sledbenika podobnih, milioni prezira prema nama nepodobnima. Ne laže ta razlika. Nije slučajna, već je simptom vremena u kojem živimo. Vremena koje je spremno da spali sve što ne razume.
2. Kao što su nacisti konfiskovali dela Šagala, Noldea i Diksa, tako i današnji arbitri ukusa sistematski progone svaki autentičan izraz koji izmiče njihovoj kontroli. U 32 kolekcije, 23 grada, za samo 10 dana, nacistička Nemačka je odabrala šta je “izopačeno”. Danas to rade još efikasnije, još sistematičnije. Samo što su lomače sada digitalne.
3. Paradoks je savršen: isti oni koji su nekada pozivali na bežanje iz zemlje danas glasno govore o patriotizmu. Isti oni koji su se sklanjali od metaka, danas najglasnije pozivaju na herojstvo. “Krezubi” su postali eksponati u njihovom muzeju društvene patologije, a kada ista ta usta progovore — to postaje nepodnošljivo.
4. U današnjem svetu kojim dominira digitalna ispraznost, intimnost prestaje da bude intimna, lična borba postaje javni spektakl. 1,89 miliona pratilaca prate ispovesti o masturbaciji. Istovremeno, reči koje zaista pomeraju granice, ostaju prognane iz javnog prostora.
5. Savremeni propovednici podobnosti nude jednostavna rešenja za kompleksne probleme. Imaju društvene mreže umesto manastira, pratioce umesto pokajnika, klikove umesto milostinje. A sve to pod krinkom progresivnosti.
6. Odbijamo da se izvinjavamo za svoje postojanje. Kao što Nolde nije pristao da svoje religijske motive ublaži zbog nacističkih optužbi za “bludničenje protiv hrišćanstva”, tako i mi nećemo pristati da svoju umetnost podredimo trenutnim ideološkim hirovima samoproglašenih čuvara morala.
7. Paradoks našeg vremena: individualizam je najveći greh, osim kada ga praktikuju oni koji ga osuđuju. Kolektivizam je najveća vrlina, osim kada treba lično podneti žrtvu za kolektiv.
8. Naše prezrene reči, osuđene danas kao “varvarske” i “nazadne”, sutra će biti prepoznate kao jedini autentični glas vremena. Zadovoljni i namireni, današnji kulturtrergeri ubeđuju nas kako “kasnimo za svetom”, dok sami ništa ne stvaraju osim novih zabrana.
9. Istorija će nas pamtiti jer se nismo priklonili diktatu osrednjosti. Ono što danas zovu našom “degeneracijom”, sutra će biti prepoznato kao autentičnost koja je odbila da se proda.

Neka im je na zdravlje naše ludilo! Neka im je na zdravlje naša izopačenost! Oni će biti zaboravljeni, a mi — pamćeni.