Srbija — mala zemlja, velikog srca

Sećanje na tragediju u Novom Sadu i hrabrost studenata koji su probudili zemlju!

Fotograf Maja Bogdanović: Srbija — mala zemlja, velikog srca

Petak, 01.11.2024. godine, u 11:52. Na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala je nadstrešnica i zauvek ugasila 16 života. Tog trenutka, vreme je stalo.

Bio je sunčan dan. Sedela sam u kancelariji kada smo čule vest. U trenu je muzika utihnula, a u prostoriji je ostala samo jeza. Kasnije smo svi gledali isti snimak — betonska konstrukcija pada na ljude koji su samo čekali voz.

Sutradan sam prošla pored stanice. Sveće, cveće, koje su ostavili građani, i tišina. Novi Sad je bio obavijen tugom. Strah i bol urezali su se u svaku ulicu.

Betonska nadstrešnica, nad glavnim ulazom u samu Železničku, je pala 01.11.2024. godine u 11:52 minuta . Pod njom su bila deca, mladi, stariji. Na licu mesta poginulo je 14 osoba, a u bolnici je preminulo još dvoje.

Železnička stanica renovirana je od strane države, kao projekat koji su oni sproveli. Rekonstruisana je u periodu od 2021. godine do 2024. godine. Zvaničnici države prvo su izašli sa informacijama da je cela Železnička rekonstruisana, sem nadstrešnice. Međutim, brzo su osvanuli snimci koji su se kosili sa izjavama nadležnih organa, kao i slike članaka u novinama da je sve rekonstruisano, koji su ubrzo uklonjeni sa interneta. Ali glavna činjenica je da, nakon rekonstrukcije, Stanica i dalje nije imala dozvolu za rad.

Mrežama su se vrtele razne teorije kako se to dogodilo.

Kako je odjednom cela konstrukcija nadstrešnice, obešena o krov putem betonskih greda, pala?! Kako su sve grede, istovremeno popustile, i sve je palo na ljude ispod?!

Dugo se čekalo na odgovor nadležnih institucija, na pronalazak odgovornih. Ali pravog i činjenicama potkovanog odgovora, nije bilo.

I onda su STUDENTI USTALI!

Započeli su borbu za celu zemlju. Blokirali su rad fakluteta, visokih škola i akademija po celoj Srbiji. Zabranjen je bio rad nastavnog kadra, i samog održavanja nastave i ispita. Fakulteti, visoke škole i akademije, bile su oblepljene radovima studenata koji su predstavljali pad sistema. Krvavo obojena crvena ruka, predstavlja simbol borbe studenata protiv sistema koji je razočarao svoj narod.

Zahtevi studenata bili su da se iznese dokumentacija o padu Nadstrešnice, da institucije rade svoj posao, da se Zakon i Ustav moraju poštovati i odnositi na SVE!

Postavljali su prava pitanja i zahteve na koje se mi ODRASLI nismo usudili!

Dali su primer celoj Srbiji, da nema ćutanja, da nema izgovora, da smo MI država, a ne Vlast. Da je svaki život vredan i da se za njega treba BORITI.

Fotograf Maja Bogdanović: Studenti neće zaboraviti!

Studenti Srbije pokrenuli su celu Zemlju!

Počeli su da se pridružuju poljoprivrednici, prosvetni radnici, advokatske komore, bajkeri, doktori itd.

Svakog dana u 11:52, ulice širom Srbije, bile su blokirane 16 minuta u čast preminulima!

Fotograf Maja Bogdanović: Mislim dakle blokiram !

Ne znam za ostale zemlje, ali znam da su mediji razočarali ovu zemlju. Ne rade svoj posao! Ne prikazuju informacije na pravi način. Danas se svako može baviti “novinarstvom”. Nekada je to bilo drugačije. Novinari su se borili da prikažu istinu svom narodu. Bez pristrasnosti. Prikazivali su činjenice, golu istinu.

Danas su “novinari” podeljeni na dve grupe. Oni “za” i oni “protiv” Vlasti. Da li je to novinarstvo?! NE!

Novinar je onaj koji pokazuje činjenice, daje tačne, proverene informacije. Svoju pristrasnu stranu ne prikazuje čitaocima. Jer to nas ne interesuje. Nas interesuju ČINJENICE! ISTINA! DOKAZI!

Zahvaljujući današnjem “novinarstvu”, medijima, rijaliti zvezdama koje su postale glavni primeri omladini, starijima, naš svet se iskvario. Društvene mreže koje svako danas ima, i SVAKO da sebi za pravo da komentariše nešto za šta nije ni stručan, takođe je doprinelo padu društva. Uvek su najglasniji bili oni najgluplji, ali sada imaju veliki mikrofon.

Sloboda govora treba da postoji, i svako ima pravo na svoj stav i mišljenje, ali treba znati kada nešto nije u tvojoj sferi. Da bi osoba imala STAV mora da čita knjige, a ne da gleda rijaliti programe. Na veliku žalost sveta, postali su najglasniji oni manje načitani, manje informisani, neempatični ljudi.

Ljudi su počeli da se okreću leđa svojim najbližima. Porodici, partnerima, prijateljima, familiji, komšijama. Nekada, kada je neko u nevolji, u problemu, priskakali smo jedni drugima. Od komšije si mogao otići tražiti šećera, kafe kada nemaš. Sada?

Sada smo učeni da od malih nogu “Ćuti, radi i gledaj svoja posla”! Kapitalizam je nadvladao ljudskost, što je velika sramota i tuga za ovaj narod. Ratovali smo i ginuli za druge. Borili se za nepravdu nanesenu drugima, a sada se ne borimo ni za sebe!

Ali, STUDENTI SU PROBUDILI OVAJ NAROD!

Pokazali su ljudskost i kada su ih gazili autima, tukli, maltretirali, iako su mirnim putem odavali počas preminulima! Poljoprivrednici sa traktorima, bajkeri na motorima izašli su da ih štite!

Pešačili su kroz državu, i kada je sneg padao i kiša, povređeni, promrzli! Peške su prelazili velike rute. Išli kroz sela, do dalekih gradova. Dizali Srbiju na noge! Sve u potrazi za PRAVDOM!

Fotograf Maja Bogdanović: STIŽE NOVO VREME!

Srbija je mala zemlja, ali velikog srca! To nam dokazuju ovi mladi ljudi!

U čast preminulima: Nemanja Komar (2007) Anđela Ruman (2004) Đorđe Firić (1971) Valentina Firić (2014) Sara Firić (2018) Milica Adamović (2008) Mileva Karanović (1948) Sanja Arbutina Ćirić (1989) Stefan Hrka (1997) Miloš Milosavljević (2003) Đuro Švonja (1947) Vukašin Raković (1955) Vasko Sazdovski (1979) Goranka Raca (1966) Anja Radonjić (2002) Vukašin Crnčević (2006)

O tome kako je naš narod zajedno sa studentima nastavio borbu — pisaću u narednim člancima!