SA ČEČENIMA U SEVERODONJECKU Reporter Alo! u gradu o kome bruji čitav svet

SA ČEČENIMA U SEVERODONJECKU Reporter Alo! u gradu o kome bruji čitav svet

Severodonjeck, grad sa predratnom populacijom od nešto više od 100.000 stanovnika, poslednjih sedam dana u žiži je svetske javnosti zbog kontradiktornih informacija o borbama koje se u njemu vode. Rusi tvrde da je grad pao, a ukrajinska strana da njihova vojska i dalje pruža otpor i kontroliše značajne urbane delove.

Reporter Alo! je jedan od retkih novinara koji je ušao u grad i to sa pripadnicima jurišnog bataljona čečenskog specnaza „Ahmat“. Tamo sam proveo noć i sledećeg dana se prošetao centrom grada.

Iz glavne baze specnaza „Ahmat“ krenuli smo oko 9 uveče ka Sevrodonejcku, put je većim delom vodio kroz šumu i reklo bi se da je probijen nedavno.

• Ovo je selo Burdišonka, odavde smo pre dve nedelje isterali Nemce — sa osmehom izgovara Ahmed, komandant jurišnog bataljona čečenskih specijalaca.

Čečenski borci svoje ukrajinske protivnike u žargonu nazivaju Nemci. Za razliku od vojnika ruske armije, koji uvek na javnom mestu imaju pokriveno lice i vrlo su škrti na rečima, Čečeni se ne skrivaju i potpuno su otvoreni za razgovor.

U gluvo doba noći došli smo do štaba Ahmedovog jurišnog bataljona u Severodonjecku, gde smo sačekali svitanje. Noć u štabu protekla je mirno, istina u nekoliko navrata probudile su me detonacije minobacačkih granata, koje su, kako su mi objasnili, pale na nekoliko stotina metara od nas.

• Granatiraju nas i gađaju artiljerijom iz obližnjeg Lisičanska. Mojim borcima to nije neki problem, ali, nažalost, stradaju civili — navodi Ahmed.

Već u 6 sati ujutro štab jurišnog bataljona bio je u punoj borbenoj gotovosti, dežurni oficiri podnosili su izveštaj kako je protekla noć i šta su patrole javile s terena. Džipom su me Ahmed i njegov pomoćnik odvezli do zgrade zloglasne Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Oni tvrde da su ukrajinski bezbednjaci pobegli u panici i u sefovima ostavili mnogo dokumentacije i snimaka, koji su predati ruskim obaveštajnim organima. Sefovi i zgrada su bili minirani, a u nekoliko kancelarija na stolovima i sada leže razbacani štapovi dinamita i pokidani kablovi.

Iz zgrade SBU otišli smo u centar Severodnjecka. Dve prodavnice bile su otvorene. U onoj prehrambenoj bilo je više starijih ljudi. U drugoj, gde se prodaju stvari za domaćinstvo, mlađa devojka i muškarac od oko 40 godina ispričali su nam da od 28. maja u gradu nema ukrajinskih vojnika i da iz Lisičanska, udaljenog oko pet kilometara, ukrajinska vojska bombarduje grad te da su dan ranije uništili lokalni vodovod.

Tokom razgovora, u radnju je ušla starija gospođa i brže-bolje se uključila u razgovor:

• Za uništenje našeg grada najodgovorniji je gubernator (Sergej) Gajdaj, njega je bilo baš briga za grad i odavde je pobegao s pokradenim milionima. Ja sam Ukrajinka, volim ovu zemlju, ali želela bih da živim onako kako smo živeli u Sovjetskom Savezu.

Tokom boravka u gradu čule su se česte eksplozije, neke od dejstava ukrajinske armije iz pravca Lisičanska, druge iz pravca industrijske zone, od bombardovanja milicije LNR artiljerijom i sistemima „grad“. Ahmed kaže da je industrijska zona poslednje mesto u gradu odakle ukrajinska vojska pruža organizovan otpor

Pročitajte ceo članak na sledećem linku: https://lajk.rs/vesti/ruske-vesti/109669/sa-cecenima-u-severodonjecku-reporter-alo-u-gradu-o-kome-bruji-citav-svet/?feed_id=445293&_unique_id=629d8bd850936