Okupacija

Momak jedan lepuštkast i sređen je išao ulicom jednom, jednom. Obučen u odelo svetle boje, u sklopu sa kravatom, tamnijim ali kaputom u tonu i radnom torbom išao je u susret svim ljudima koji su mu išli u susret, a sa drugima je išao u istom smeru. Momak je bio nadgledan tog jutra kada je išao na posao. Oči su ga gledale kroz ekran koji nije bio ekran već vizir, oči unutrašnjih očiju, televizor u glavi, ekran pred očima. Ni te oči nisu znale zašto gledaju baš tog momka, ali smatraše da kao glavni pokretački i odlučujući faktor u svetu imaju pravao da biraju koga će gledati, a i taj lepi momak je delovao dovoljno plašljivo. Oči su pitale drugi par očiju: “Šta misliš kako da mu zapretim? Da li da oponašam životinje, nepoznate glasove, korake, glasove koje zna i uveren je da ih više nikad neće čuti? Da li da mu pevam o smrti koja ga čeka u ratu koji će doći, da li da ga zatvorim na deset godina zatvora jer je lud od mojih glasova? Ja sam ipak kralj ovde svega sto postoji.” Drugi par očiju nije bio toliko zainteresovan za ovaj razgovor i dao je prvom paru očiju par smernica kako da bude što nemilosrdniji i opasniji. Par očiju se radovao. Našao je jednog sasvim dovoljno voljnog momka koga će istresti iz gaća od straha. To je bilo to, pročistio je glas, udahnuo duboko i kao kakav glas Zevsa iz daleka dubokim i arhaičnim tonom rekao: “Džime! Džime! Džimeee! Stani!”, ali Džim nije stajao. Oči su zbunjeno gledale u relativno lošu saturaciju boja na ekranu te su sve boje delovale kao nijanse zelene, crne i sive boje. Drugi par očiju je rekao par reči da pogura kolegu. Kolega je dreknuo sada još dubljim glasom: “Džim Djuk! Stani ovog časa!”, ali avaj Džim je nastavio da hoda kao da se ništa nije desilo. Glas je nastavio: “Stani nesrećniče! Uništiću ti porodicu! Ti si moj rob! Ja oduvek porobljavam, slušaćeš me!” glas je nastavio gromko i besno, ali već pomalo uspaničeno. Dva para očiju su se gledali u neverici. Drugi, stariji par je rekao — da, ovo se već dešavalo. Mlađi par je poskočio — šta ovo znači, šta je pokvareno? Kako ovo da popravim? Ne možeš — odgovorio je stariji. Ovo nije anomalija, ovo se već dešavalo, a čim se ponavlja znači da je to postavka. Mlađi par je u neverici slušao — pa koliko se puta ovo desilo? Stariji par očiju je odgovorio — samo jednom, ako pitaš ljude.