Kako se kaže na onom jeziku?

Ja. Samo želim da me svi ostave na miru. Ali mislim da je to nemoguće. Jer želim da me uznemire. I želim da ja uznemirim njih. Da im zbog mene krene krv na nos kao u crtanom filmu. Želim ih pod zglobićima mojih prstiju. Namerno kažem zglobićima jer imam i veće zglobove na telu, a zapravo sam zaplašeno sujeveran, odnosno nisam normalan.

E pa eto sad, uznemirite me, nije kao da to već ne radite. Pazite se dve stvari. Prva, naučio sam da se dobro zabavim. Druga, pazite čega sam se zasitio — možda počnem da grizem kad se najmanje budete nadali. Do tada ćemo se, bez vaše brige smejati kako je neko nešto zaboravio i onda pomešao sa nečim drugim i kako je to neverovatno baš na ovaj dan od svih dana jer je danas taj kada se dešava ono veliko ili malo, nisam slušao jer me ne zanima. Uznemiravate me pogrešnim stvarima. Gde je bol, gde je muka? Zašto mi vi niste zadatak nego me terate da se sam bolim i mučim? Opet sve ja moram sam i sad. U nekom ‘sad’ ću morati. Suštinski nikada neću morati, ali znam sebe dovoljno dobro da neću spavati dok se sve ne reši i dok svi demoni ne izađu na videlo. Pa evo gospodo demoni, izađite da vas malo uznemirim ako vama već nije do zabave.

Kako je vas lakše slušati nego ostale jer nemam mnogo izbora, da li imate nešto da izjavite? Nemate? Odlično, ništa pametno ne bi ste ni rekli. U zadnje vreme ste mi nešto otupeli, al’ dobro Bože moj. Pardon, kako stojite sa svetim trojstvom? Da ne spominjem? E baš ‘oću. A ne sviđa vam se ova igra uznemiravanja? Jok? Dobro, prelazim na bitne aspekte uznemiravnja.

Hm, posle dužeg razmišljanja, zaključio sam da važni aspekti uznemiravnja ne postoje jer sam u priču o spontanom ludilu adresirao i demone, posle čega nema nazad, takoreći nepovratni manifetluk sam napravio u ovim belim memoarima. Beli memoari su oni memoari koje niko neće da čita te su stranice ostale neumazane pored onog krstića biblioteke. Naravno, želeo bih da aludiram na još jedan element, a to je da su knjige verovatno masnije na prvim i poslednjim stranama jer su knjige više puta otvarane i listane nego čitane.

Šta ćemo sa knjigama belih stranica na početku i kraju, a crnih u sredini? Da li takve postoje? Da li ih znate? Da li ste ih čitali? Ako jeste, upoznajte me i u vetar ćemo šaputati lepe reči dok neponestane crnog i tako izlečeni ćemo mastiti samo onaj papir koji budemo hteli.