Uzaludnost Zla

Nikola Z. Brenjo

Vreme je praznika, posmatram ljude oko sebe. Sve je tako idilično. Lepa slika nema šta, srećna deca, srećni roditelji porodice na okupu. Ova idilična slika ipak skriva i nameće jedno mnogo ozbiljnije pitanje. Zašto su ljudi tako ‚‚kreativni” i podli kada nanose zlo jedni drugima? Zašto ih je tako lako okrenuti u pravcu zla? Reči, dela ili namere svejedno. Ovde ne pokušavam odgovoriti na jedno tako kompleksno pitanje, zanima ne nešto drugo. Ljudski život na ovoj planeti je tako prolazan! Ovo je nepobitna činjenica. Na svetu ne postoji ništa što može uticati na ovu činjenicu bila to pripadnost bilo kojoj veri, interesnoj grupi, društveni status ili materijalno bogatstvo. Svi ćemo nestati i postati prah jednog dana. Prosto je neverovatno da mnogi ljudi (iako svesni ove činjenice) izgube svest o onome što je zaista važno u životu. Većina ljudi (čast izuzetcima) je u metežu i konstantnoj trci (do tačke uništenja) sa drugima oko sebe u sticanju društvenog statusa,bogatstva i moći. Sve ove stvari ne mogu promeniti gorepomenuti ‚‚konačni ishod”. Mnogi neće videti nikakav smisao u ovim mojim rečima i to je sasvim u redu. Jedan od razloga za ovakav stav pojedinih možda leži u tome da ni sreća kao što znamo nema univerzalnu definiciju. Ova uglavnom materijalna dobra ( pa i sam proces njihovog sticanja) kod mnogih(ne svih) ljudi stvaraju osećaj sreće. Dakle, u čemu je svrha ovog teksta?(*već čujem neke od vas kako se to pitate?) Stvar je vrlo jednostavna, u ‚‚trci-života” povremeno sidjite sa staze ‚‚svratite u boks” osvrnite se oko sebe i pružite šta i koliko god možete onima koji su imali manje sreće od vas. Poštujte one čije su vrednosti drugačije od vaših i ne izvrgavajte ih ruglu. Pokušajte da oprostite i uzdržite se od nanošenja zla drugima ili sebi. Život je putovanje na koje se ide samo jednom. Usporite tempo, s vremena na vreme osvrnite se oko sebe i ‚‚upijte” pejzaž. Sećanja i utisci su jedne vrednosti koje nam ostaju na kraju puta.