Kosta Dorada, 17.10.

Kosta Dorada, 17.10.

7.15. Otvorim oči. Pogledam kroz prozor. Mrak. Zatvorim oči i nastavim da mi bude lepo.

11.05. Marija i ja iziđemo iz zgrade i krenemo po bajseve. Danas idemo da se bajkamo duž obale Koste Dorade.

11.07. Sretnemo neku bakuticu koja vuče kolica uzbrdo i pitam je da li joj treba pomoć. Na španskom je to izgledalo ovako. Hola, ¿puedo ayudarle? — Hola, hijo. Sí, por favor. Posle par sekundi se malo pokajem jer su kolica bila mnogo teža nego što sam mislio. Dam Mariji u ruke da proba i njoj takođe otpadnu. Marija pita babu da li je strpala nekog čoveka unutra. Bakuta iskulira pitanje. Znači 100% je secirala muža i strpala ga unutra. Drugo objašnjenje ne postoji. Stignemo na vrh ulice i bakica nam kaže da ima 85 godina i da je u životu najvažnije zdravlje. Složimo se i tu je ostavimo.

11.15. Spuštamo se punom brzinom bajsevima do železničke stanice. U tom spustu shvatim da mi kočnice ne rade baš najbolje. Zapravo, zadnja ne radi uopšte. Prednja tek toliko da ne završim posred mase belgijskih turista.

11.25. Ulazimo u voz i shvatimo da je zabranjen prevoz bicikala. Zanemarimo tu činjenicu i nadamo se da kondukter neće doći do našeg odredišta. Pritom se švercujemo, pa stvarno ne bi bilo dobro da dođe.

11.40. San Visens de Kalders. Bajsevi pod nogama i sreća u glavama. Krećemo da pedalamo uz obalu. Posle pet minuta shvatim da mi je vruće i skinem pantalone. Imam ten nogu kao norveški turista.

11.56. Kalafelj. Uz stazu na rivi se mogu videti: palme, klupice, katalonske babe, nemačke dede i jedna izgubljena sandala. Ovde se Marija i ja dogovorimo da ona piči napred a da ja stižem za njom jer:

1. brža je
2. fizički je aktivnija
3. ja sam iz Vojvodine

12.10. Segur de Kalafelj. Ništa posebno, s tim što do mene sada ne dopire zvuk katalonskog, već isključivo nemačkog. Usredsredim misli na šum talasa i nastavim dalje.

12.23. Kunit. Dok ovo pišem shvatam da nazivi katalonskih mesta i nisu najmilozvučnije reči na svetu. A dok sam u Kunitu i dalje ne vidim Mariju na vidiku, tj. ne vidim je u povratku sa horizonta. Malo uobrazim da se nismo možda mimoišli, ali kažem sebi “Ćuti i vozi” i moje misli ućute i moje noge nastave da voze.

12.40. Kubeljes. Marija i ja se sretnemo i nastavimo dalje. Dođemo do kraja rive i vagamo da li da se vratimo ili da nastavimo kroz neku vukojebinu, da oprostiš.

Negde u daljini vidim velike bele kuće i kažem Mariji da tamo živi Mesi. Ona prevrne očima, a ja se setim gde smo ona i ja zajedno videli Mesija. Bilo je to na filmskom platnu u Sava centru. Išli smo da gledamo dokumentarac. Nismo kupili karte. Marija je poznavala Đ. Verovatno mnogi u Beogradu znaju ko je Đ. Za one koji ne znaju, on stoji na tom i tom ulazu u salu i proverava karte. Odnosno, ako ga znaš, u ruke mu ne daš kartu, već izraz zahvalnosti. Kaže Marija da ga je neko iscinkario i da sada radi na drugom ulazu i da sada ništa osim karata ne prolazi. Tom cinkarošu želim sedam krugova nečeg ružnog.

12.45 Izlazimo na magistralni put (da ne bismo kroz vukojebinu) i pored nas punom brzinom sevaju automobili. Meni malo bude neprijatno, a malo i strah od smrti, pa skliznem sa puta, pa se opet vratim i tako u nekoliko navrata.

12.52. Dolazimo do Mesijeve kuće. To naravno nije njegova kuća, već restoran koji je zatvoren i zove se Kukanja. Iskoristim simboliku i krenem da kukam. Marija mi kaže da je bolje da kukam nego da se nerviram u sebi. Ona kao da radi sa mnom.

13.10. Stižemo do nekog restorana i sednemo. Poručimo kafu i pivo, kao iz pesme. Cuando tomes tu café, toma tu café con caña, en España… Kafa onako, pivo super. Kafa 2.10€, pivo 3.60€. Ako ne moraš, bolje nemoj tu. Osim ako ti 3.60 nije puno za pivo od 0.33l.

13.50. Odemo na plažu pored da jedemo i da se sunčamo. Shvatim da mi se piški. Odem u more i piškim. Onda se vratim na plažu, skinem majicu i sunčam se. Ispred mene more sa mojom mokraćom i drugim mnogo lepšim tečnostima (recimo, slanom vodom). Iza mene ovo:

Gde ćeš lepše. Ako ikada želiš da dođeš ovde, plaža se nalazi [tu](http://Dropped Pin near Vilanova i la Geltrú, Barcelona, Spain

https://goo.gl/maps/gDns4XQKBd82) (javi mi ako ne radi linkać, da sredim). Mesto je Vilanova i la Želtru. Možeš kolima ili vozom. Kolima ćeš već znati. Vozom iz Barse sa stanica Estació de França, Passeig de Gràcia ili Sants.

17.20. U vozu za nazad. Sa nama u vagonu i dva psa: Buda i Maja. Pitam vlasnicu da li su u srodstvu. Kaže da nisu.

17.55. U Taragoni sretnemo još jednog psa i zove se Lajka. Lepa neka imena.

21.50. U stanu sam, jedem njoke u sosu od paradajza i pijem pivo. Odem do terase i zapalim. Pogledam ka nebu i pomislim kako imam lep život.