Ljubav, Blagoslov i Kletva

Nikola Z. Brenjo

Kako se samo snažno i moćno osećamo kada volimo! Koliko je tada lepršav i lak naš korak! Strah nam je tako daleka i strana emocija kada volimo. Postajemo jači i srećiji i naša duša svom silinom sija. Ljubav je verovatno jedina ljudska emocija pod uticajem koje što više daš više dobiješ!

Njen osmeh u rano jutro, njene oči u tamnoj noći. Ona s lakoćom čini da sve bude kako treba! Ti joj skidaš zvezde s neba. Osećaš se moćno i snažno, da negde pripadaš i njoj predstavljaš nešto važno. Kada se i ona tako oseća kraj tebe, nebo je granica i svako jutro uz kafu čuješ cvrkut rajskih ptica. Izgovorena s njenih slatkih usana i najbezočija laž postaje čista istina! Zasigurno, ovo nije od ovoga svijeta da ti je sve potaman i da ti baš ništa ne smeta,(često pomisliš u sebi)jedino što želiš je da sve ovo što duže traje. Ovo mora da je s nebesa onaj dar što ga zovu ljubav!

Kako lepota i nežnost umeju da prevare, od bolesnika da ,,za tren oka” načine zdrava čoveka! Ljubav veliki je to blagoslov i kletva. Obećanja su večna isprva a onda u trenutku postaju prolazna kao i život sam. Kada na scenu stupe medjusobna očekivanja ona menjaju osećanja. Neko ko nam je nekad bio tako blizak i drag, sada u srcu našem izaziva zebnju a u duši strah. Koraci naši postaju teški i misli crne, nestao je i iz oka onaj sjaj, gde li je sada onaj nekdašnji raj? Stojimo tu nemo i pitamo se u sebi: ,,Može li od ovog biti gore?!” Duboko u sebi bez reči sami sebi dajemo odgovor: ,,Ovo mora da je kletva!”. Istina je da je ljubav ujedno zadovoljstvo i bol, gubitak i dobitak! Ljubav je i suza što klizi niz obraz nakon:,,Zbogom”. Ljubav je i slatka mala laž. Ljubav je jedino skrovište kada nas sudbina baca u životne oluje! Ljubav je ono što nam srca greje! Ljubav je novorodjenče što se svetu raduje! Ljubav je naša polazna tačka i ishodište! Ljubav nas i nesvesno čini boljim! Ljubav je kada te pogledom, bez i jedne jedine reči-VOLIM!